Kad te brige muče i guše,okreni se poeziji iz dubine duše...

Постоје тешки дани у животу сваког човека. Некада се они надовежу,један на други,а ми тада често не видимо излаз из тих проблема. Свој мир,након многих мука,недаћа,стресова,пронашла сам у светом храму,у манастиру Острог,враћајући се са летовања из Црне горе.Сваки бели камен што је уклесан у његове зидине,испунио ме је благошћу,миром.Тамо сам опростила,неопростиво.Заборавила незаборавно. Нашла пут ка чистоти.Поново заволела живот. Песма о овом манастиру је мој лични доживљај. Манастир Острог Стезало ми нешто груди душу туга нека снашла, глава хоће да полуди у срцу ми сета дом пронашла. Беше тешко много дана зоре тужне свитале су, сваки дан са сто мана мисли негде хитале су. Пођох једном светом месту да ми срце нађе мира, усред храма свевишњега, светитељ да ме благосиља. Поклоних се срца чиста крај одоре што се сија, и целивах руку свету-Острошкога Василија. Сваки камен бели што зидове манастира краси унесе ми благост и муке ме спаси. Грехе што понесох,као бремен т

   У завичај се враћам Дуго се премишљах... Кидах се у себи... Страх од признања да ми душа нешто друго иште. Нису то били телесни ужици, Но комад хлеба, Родитељ, Огњиште. Сетих се да беше некад нама тешко, Убеђивасмо себе да биће боље сутра. Веровасмо мајци кад нам тако вели, Дочекасмо и та много боља јутра. Ал нису тако лепа, Нема у њим` сјаја. Душа нам сад вапи за пољима жита, За равницом нашом која нема краја. Пеломих коначно мисао у себи! То ми у туђини само радост пружа. Миран,ведар дан одведе ме теби, Носећи у руци букет белих ружа. Жељна сам те мајко. Не стидех се рећи... Само спокој твог топлог крила Враћа ме у дане кад сам сретна била.  Желим опет део лепога детињства, Један мали део тог детињег неба. Ништа боље неће вратитит ме себи Као рука мајчинска, Мирис њеног хлеба. Мојој мајци,Матијевић Мирјани.

Разумно биће Ништа то није ново, а ни научно откриће, -немој у себи имати поделе,буди човек,разумно биће.  Ништа ти не значе обележја,црвене,црне ил друге боје,  Љуби ти ближњег свог,воли ко очи своје. У очима нечијим не тражи симбол вере,ни крста.  Поштуј свачију вољу и право да се крсти с два ил три прста. Знај да је човек,човек,без обзира на лик и дело, Њега не краси звање,а ни статус ни одело. И зато не цени поделе,јер можда је у њима погрешна парола, Понос и вредност не мери се новчаником,ни по томе која возиш кола. И не гледај човека попреко,ако мора да бира страну,  Живот намеће ситуације,не тражи му по томе ману. Јер човек,ако је човек,а то је данас откриће, Поштује ближње своје,јер то може само разумно биће!

PU Naše dete Ima jedna ustanova,u tom Šapcu gradu, poznata po vaspitanju ,poznata po radu.  Zbrinjava decu od jaslica do skole,roditeljima omiljena i mnogi je vole. Sa svih strana decu prima,zato krasno ime ima! I glavna je stavka "decije planete" , Molimo upoznajte:  " PU Nase dete"! Da sve dobro radi,da sve dobro "štima",  Ustanova oduvek svoj strucni tim ima. Oni ce vam sirom otvoriti vrata, odusevljeni bice i mama i tata. I reci ce ovo: "Dobrodosao ti nama svete mali, udobno se smesti,ovde nece nista da ti fali. Ako nam ogladnis,mi cemo ti dati, ono sto i kuci sprema tvoja mati. Dorucak je bitan,njega ne preskaci, jer ces tako postati snazniji i jaci. Uzinica vraca osmeh na lica, bilo da je banana,kruska ili jabucica. Da se zdravlje u tebi sto duze sacuva ukusan i lep rucak se kuva. A kad vise nema ni "g" od gladi, ukusnom pitam izvoli se zasladi. Preko celog d