Kad te brige muče i guše,okreni se poeziji iz dubine duše...

Neko čudno vreme  Zavladalo čudno vreme. Reklo bi se-propast sveta. Čuješ samo teške teme, Pomrčina svuda šeta. Nastupio sumrak tako, Svako brine brigu svoju. Nerod veli- nije lako Muke veće su po broju. Gledaju to oči moje- I nešto mi nije jasno. Tu u pravu ne znam ko je. Dal za pomoć sad je kasno? Htela bih im snage dati. Jednom, drugom, trećem, petom... Ne bih narod da se pati, Nek zavlada ljubav svetom. Nek brat-bratu ruku pruži. Što je ružno,zaboravi! I komšiluk nek se druži, Optimizam da se javi. Neprijatelji sveta ovog- Obustavite obarače! Nek ne bude rata novog, Da za sinom majka ne plače. Ni za dragim verna ljuba. Ne stajte sreći na put svoj! Selom nek se čuje truba Za veselje,ne za boj. Promenimo ovo vreme, Unesimo zrak u tminu. Skinimo sa leđa breme, Nek nas tuge brzo minu. Snežana Gagulić Obradović

🌞 DRUGA KUĆA🌞 Sve od zore, od svanuća ta je draga tebi "kuća" od davnina što postoji mnogo dece do sad broji. Tu je skup svih drugara tu se mašta, tu se stvara, tamo trčiš s puno nade roditelji dok ti rade. Zato jeste od svanuća tebi vrtić druga kuća jer se družiš dok te maze vaspitači što te paze pa dok trepneš, baš bezveze, porasteš i do klinceze cuclu bacaš, ranac grliš i ka školi, eto hrliš... Ala se tu brzo raste! Kao ptići male laste što su juče tek se svili, što su juče mali bili, a sad eto Bože mili gnezdo svoje napustili. Ostaće im kad odlete jedne zgrade da se sete, ostaće im nešto resto i u srcu jedno mesto gde od zore do svanuća beše njima druga kuća...

🙏 БЛАГОВЕСТИ 🙏 На дан овај стигле вести  Да Марија дева носи Сина Божјег и човечјег С којим род ће да се поноси. То ће дете кад се роди Хришћанима бити драго То ће дете српском роду Најмилије бити благо. Вест је ову даривао Архангел Гаврило Да је завет девин Богу Био блажен, био мио. Благосиља јој утробу Где пречиста је постеља За дарова сина божјег Господња то беше жеља. Снежана Гагулић Обрадовић http://www.slovoslovlje.com/2022/04/blagovesti.html?m=1#more

ЧУВАЈТЕ СВОЈЕ БАКЕ Чувајте своје баке.. Пред улазом трговине Стоји једна стара У руку је стегла  Нешто мало пара. Дуго је пред улазом Остала да стоји  Неколико пута То из руке броји. Приђох па је питах  Шта јој тамо треба Каже-види имам ли  Ту за векну хлеба? Узех Оно мало Зарежах од бола, Видим бака нема Ни за векне пола. Донесех најмекши Што мирисе шири Дадох јој у руке Она осмех шири. Тешке душе борих се, Јесам срца јака Ал на мах помислих Могла је бити моја бака. Чувајте све БАКЕ Јер њима је драгоцено ваше мало Када њима пружите, Вама се већ дупло дало.

Поезија  Опростили не заборавили... ( У знак сећања на Милицу Ракић и све жртве Нато агресије 1990.нападом на Србију) Хришћански смо опростили, Гнев из срца избацили Земљу сузом оплакали, Нисмо вам заборавили... Ни ракете а ни бомбе Мајку, оца, сестре браћу Ни Приштину, Митровицу, Краљево Нашу Југу Сваки дом и сваку зграду Мост или пут ил можда пругу... И док многи дуж планете Малој земљи баш се диве Нама овде остадоше Само ране, тешке живе... Сву муку вам опростили Оредење нек оста вама, На гробове зар ће с њима? Тамо вечно влада тама! Ни признање ни ордење Покајање траж'те само Хришћански је опростити То можемо да вам дамо. Сваки нам је живот мио Исти су се боли свили Милицу вам Ракић нисмо, Никада заборавили.