Kad te brige muče i guše,okreni se poeziji iz dubine duše...

Verovati sujeverju Govorila sam za sebe,da nisam sujeverna,sve dok mi ni od kuda,nenadano,crna mačka nije preletela put. Tada sam,đavo bi ga znao od kud,urođeno-stečenim instiktom,uhvatila rukom uho i proizvela zvuk slican poljupcu...samo obrnuto... Ceo taj nakaradni ritual me resetovao na godinu koja je prethodila jednom životnom krahu. Tako ja postanem ona nekadašnja ja,što stoji,te davne 2007.uz prozor sobe,dahom vlažeći staklo. Ona ista ja,one kobne noći,kad čekah ga da se vrati. Čukajući tako,osetim venama onog "crvića sumnje" kako gamiže potiskujući venama moju vrelu krv. Taj osećaj me progoni i svih  12.godina unazad. Mracni instikt,što noževima prodire po celom telu,donoseći nelagodu i najavljujući neprijatne promene... One iste promene,što su mi tu noć promenile status u matičnoj knjizi venčanih,pa i rođenih,u onoj donjoj rubrici,bračnoj...status Udovica. Reč teška za izgovor sama po sebi. Reč što se ne uklapa uz 24god,ili u prevodu-tek počela da živi.

Facebook u rukama moje majke Juče dobih poruku na mess.Neprijatnu i za moju emotivnu dušu previše „oštru“. Drugarica,tačnije sad mogu reći poznanica iz srednje škole,me je kontaktirala. Inače ta poznanica je ona ista najbolja drugarica s kojom sam provela četiri,pa i koju više godinu,dišući jedna drugoj za vrat,deleći kiflu,poluurađen domaći i poslednju paru za ulaz u diskoteku. Jeste,ona,koja se celu mladost borila s viškom kilograma,koju su zlurado zvali „debela“,a meni bila najzgodnija i najdraza prijateljica. Elem,nastupi tako taj facebook... a ona prethodno reši svoju perspektivu udajom za bogatog matorca,vlasnika ogomnih polja obradive zemlje i grla goveda...reklo bi se gazdarica. Postasmo nas dve,napretkom tehnologije,prijatelji na fb,a zatim i ona prijatelj moje mame,tek priučene na moderne tehnologije. Mama ko mama,gleda je kao onu istu što je  bivala nam u kuci. Pregledajući albume postavila je na svoj profil sliku njene sestre. Ničim traženo,ničim izazvano,dobih poruk