Kamen što dušu leči

Постоје тешки дани у животу сваког човека. Некада се они надовежу,један на други,а ми тада често не видимо излаз из тих проблема.
Свој мир,након многих мука,недаћа,стресова,пронашла сам у светом храму,у манастиру Острог,враћајући се са летовања из Црне горе.Сваки бели камен што је уклесан у његове зидине,испунио ме је благошћу,миром.Тамо сам опростила,неопростиво.Заборавила незаборавно. Нашла пут ка чистоти.Поново заволела живот.
Песма о овом манастиру је мој лични доживљај.

Манастир Острог

Стезало ми нешто груди душу туга нека снашла,
глава хоће да полуди у срцу ми сета дом пронашла.
Беше тешко много дана зоре тужне свитале су,
сваки дан са сто мана мисли негде хитале су.

Пођох једном светом месту да ми срце нађе мира,
усред храма свевишњега, светитељ да ме благосиља.
Поклоних се срца чиста крај одоре што се сија,
и целивах руку свету-Острошкога Василија.
Сваки камен бели што зидове манастира краси унесе ми благост и муке ме спаси.
Грехе што понесох,као бремен тешке оставих на путу којим прођох пешке.

И то са лакоћом,јер милостив беше Бог,
он me путем водио ка манастиру Острог.
Тамо нађох топлину, што ми души прија
у здрављу и спасењу св. Василија.