Благовести

🙏 БЛАГОВЕСТИ 🙏

На дан овај стигле вести 
Да Марија дева носи
Сина Божјег и човечјег
С којим род ће да се поноси.
То ће дете кад се роди
Хришћанима бити драго
То ће дете српском роду
Најмилије бити благо.

Вест је ову даривао
Архангел Гаврило
Да је завет девин Богу
Био блажен, био мио.
Благосиља јој утробу
Где пречиста је постеља
За дарова сина божјег
Господња то беше жеља.

Снежана Гагулић Обрадовић

http://www.slovoslovlje.com/2022/04/blagovesti.html?m=1#more

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Prikaz zbirke priča Sve moje radosti i tuge, autora Ivane Zajić

  Prikaz zbirke priča Sve moje istine i laži, Ivana Zajić * Čitajući zbirku priča autora Ivana Zajić  ,uživala sam potpuno se prepuštajući emocijama koje su me plavile. Na mah, vraćala sam se u detinjstvo i ranu mladost, uspevajući baš sebe da vidim tamo, kroz likove tih, nama poznatih, ljudi iz okruženja, kroz njihove teške sudbine.  Posebnu draž na mene kao čitaoca, Ivana je ostavila prikazujući predele naše Srbije, kroz opise sela, gradova i njihovih okolina.  Kao dete rođeno u jednoj radničkoj, marljivoj i poštenoj porodici, vrlo često sam u pričama prepoznala i te iste porodične, patrijarhalne odnose, koji su i u mom domu vladali. Nije stid i priznati da sam neke od njih čitala vlažnih i plačljivih očiju, dirnutog srca i razgaljenih osećanja. Takođe, ona se pozabavila i problemom današnjice, mladima i njihovom otuđivanju, internetu, modernim tehnologijama i manjku žive komunikacije. 🍀 Zbog svega navedenog, divne naracije, pažljivo satkanih rečenica koje prožimaju zbirku "Sve
Прикажи све

U zavičaj se vraćam

Слика
   У завичај се враћам Дуго се премишљах... Кидах се у себи... Страх од признања да ми душа нешто друго иште. Нису то били телесни ужици, Но комад хлеба, Родитељ, Огњиште. Сетих се да беше некад нама тешко, Убеђивасмо себе да биће боље сутра. Веровасмо мајци кад нам тако вели, Дочекасмо и та много боља јутра. Ал нису тако лепа, Нема у њим` сјаја. Душа нам сад вапи за пољима жита, За равницом нашом која нема краја. Пеломих коначно мисао у себи! То ми у туђини само радост пружа. Миран,ведар дан одведе ме теби, Носећи у руци букет белих ружа. Жељна сам те мајко. Не стидех се рећи... Само спокој твог топлог крила Враћа ме у дане кад сам сретна била.  Желим опет део лепога детињства, Један мали део тог детињег неба. Ништа боље неће вратитит ме себи Као рука мајчинска, Мирис њеног хлеба. Мојој мајци,Матијевић Мирјани.
Прикажи све

Verovati sujeverju

Слика
Verovati sujeverju Govorila sam za sebe,da nisam sujeverna,sve dok mi ni od kuda,nenadano,crna mačka nije preletela put. Tada sam,đavo bi ga znao od kud,urođeno-stečenim instiktom,uhvatila rukom uho i proizvela zvuk slican poljupcu...samo obrnuto... Ceo taj nakaradni ritual me resetovao na godinu koja je prethodila jednom životnom krahu. Tako ja postanem ona nekadašnja ja,što stoji,te davne 2007.uz prozor sobe,dahom vlažeći staklo. Ona ista ja,one kobne noći,kad čekah ga da se vrati. Čukajući tako,osetim venama onog "crvića sumnje" kako gamiže potiskujući venama moju vrelu krv. Taj osećaj me progoni i svih  12.godina unazad. Mracni instikt,što noževima prodire po celom telu,donoseći nelagodu i najavljujući neprijatne promene... One iste promene,što su mi tu noć promenile status u matičnoj knjizi venčanih,pa i rođenih,u onoj donjoj rubrici,bračnoj...status Udovica. Reč teška za izgovor sama po sebi. Reč što se ne uklapa uz 24god,ili u prevodu-tek počela da živi.
Прикажи све