NEKO ČUDNO VREME

Neko čudno vreme

 Zavladalo čudno vreme.

Reklo bi se-propast sveta.

Čuješ samo teške teme,

Pomrčina svuda šeta.

Nastupio sumrak tako,

Svako brine brigu svoju.

Nerod veli- nije lako

Muke veće su po broju.

Gledaju to oči moje-

I nešto mi nije jasno.

Tu u pravu ne znam ko je.

Dal za pomoć sad je kasno?

Htela bih im snage dati.

Jednom, drugom, trećem, petom...

Ne bih narod da se pati,

Nek zavlada ljubav svetom.

Nek brat-bratu ruku pruži.

Što je ružno,zaboravi!

I komšiluk nek se druži,

Optimizam da se javi.

Neprijatelji sveta ovog-

Obustavite obarače!

Nek ne bude rata novog,

Da za sinom majka ne plače.

Ni za dragim verna ljuba.

Ne stajte sreći na put svoj!

Selom nek se čuje truba

Za veselje,ne za boj.

Promenimo ovo vreme,

Unesimo zrak u tminu.

Skinimo sa leđa breme,

Nek nas tuge brzo minu.

Snežana Gagulić Obradović